Производња, трансформација и пренос електричне енергије

-Који су извори енергије?

Постоје обновљиви извори енергије као што су вода, ветар, мишићи и постоје необновљиви извори енргије као што су руда урана, угаq, гас, нафта. У давној прошлости човек се користио само енергијом својих мишића. Тек проналаском парне машине остварено је да се енергија горива може трансформисати у механичку енергију и тиме покренути машине у индустрији, бродови, локомотиве…Већи скок коришћења енергије учињен је проналском ОТО и ДИЗЕЛ мотора. Природан процес стварања енергената на Земљи је дуготрајан процес и по неколико милиона година. Ми данас најчешће користимо горива као што су угаљ, нафта, гас, а то су необновљиви енергенти, а питање је колико ће се то још дуго моћи користити. Употребом тих енергената долази и до зага|ења околине те је и то разлог  да сви што више користимо обновљиве енергенте.

-Коју врсту енергије ми у пракси најчешће користимо?

Најчешће користимо електричну енергију која је доступна на свим местима и веома се једноставно трансформише у механичку, топлотну, хемијску итд. Примена електричне енергије  је веома распрострањена у индустрији, пољопривреди, саобраћају, домаћинству и другим областима.. Помоћу електричнe eнергије се покрећу мотори, секу се и заварују метали, осветљавају куће, улице, покрећу трамваји, тролејбуси итд.

-Где  се производи електрична енергија?

Електрична eнергија се производи у постројењима која се зову електране, у којима се најчечће врши претварање топлотне енергије (термоелектране), потенцијалне енергије воде (хидроелектране) енергије ветра (аероелектрична централа) у ел. енергију. Преображај се врши посредством погонске машине (турбине) која даје механишки рад потребан за покретање генератора. Произведена енергија се троши на лицу места, и преноси се даље до потрошача.

-Које врсте електрана постоје?

У зависности од енергије која покреће турбине разликујемо хидоелектране, термоелектране, нуклеарне електране.

– Како раде хидроелектране?

Хидроелектранама је ток реке препречен помоћу армиранобетонских брана и створено вештачко језеро. Заустављена  вода је на знатно вишем нивоу од реке.  Вода се каналима, тунелима или цевима доводи до турбина. Делујући великом силом вода обрће ротор турбине, услед чега се  обрће ротор генератора јер се налазе на истом вратилу и онда следи производња електричне енергије. Потенцијална енергија воде претвара у кинетичку енергију воденог пада, која се претвара у механичку енергију  и најзад ова мех. енергија се у генератору претвара у електричну енергију. Према висини пада воде разликујемо хидроелектране са високим, ниским и средњим падом воде. Ако су реке велике подижу се релативно ниске  али широке бране, те  је велика количина воде  и добија се велика количина енергије. Такве електране се зову проточне електране. Таква је  и хидроелектрана Ђердап. На мањим рекама код којих се водостај мења, подижу се веома високе бране или средње бране. Узводно се скупљају велике количине воде стварајући акумулационо језеро и то су акумулационе електране. Из њих се вода троши према потреби. Хидроелектране не троше гориво за рад, те је та произведена енергија јефтина, али је изградња електрана скупа.

hidroelektrana 2

-Како раде термоелектране?

Термоелектране су такве електране код којих се генератори покрећу  топлотном моторима као што су парне и гасне турбине и СУС мотори. Најчешће термоелектране су оне које имају погон на угаљ. У парним котловима ових електрана сагореваљем угља добије се водена пара под притиском, која са тим покреће парну турбину, а овај генератиор  за производњу ел. енергије. У процесу производње ел. енергије код термоелектрана остварује се трансформација једног облика енергије у други. Хемијска -топлотна-потенцијалана-механичка-електрична.

-Шта су то нуклеарне електране?

То су термоелектране у којима се топлотна енергија потребна за рад турбина производи у нуклеарном реактору и то цепкањем језгра урана. Кроз реактор циркулише средство, радни медиј који преноси топлоту насталу при реакцији, а то може бити вода под притиском разређена натријумом, живом или плином. Ово средство у измењивању топлоте индиректно загрejава воду и претвара у пару. Остали принцип рада је као код термоелектране. Долази до трансформације енергије атомска-топлотна-потенцијална-механичка-електрична.

-Шта све чини елекртоенергетски систем?

Еелектоенергетски систем чине електрана,  електричне мреже и инсталација. Електрана се налази на месту производње електричне енергије. Електрична мрежа је онај део који служи да повеже место производње ел. енергије са местом потрошње. Инсталација се поставља на месту коришћења ел. енергије, а омогућава укључивање и искључивање пријемника по потреби.

-Како тече пренос електричне енергије добијене из генератора?

У електранама се из генератора добија трофазна наизменична струја напона 6 или 10 киловолта. Да би се ел. енергија могла слати на веће удаљености уз електране су изграђене трафостанице које повећавају напон на 380, 220, 110 киловолта(што је пут дужи, што је већа количина енергије коју треба пренијети, то напон треба да буде виши). Таква ел. енергија се до градова и других места преноси уз помоћ високонапонских далековода, а они се састоје од проводника,( уплетена метална ужад са челичним језгром изграђеним од бакра или алуминијума), стубова ( металне или бетонске конструкције). Ел. енергија произведена у електранама преноси се до разводних трансформаторских станица. У њима се трансформатором снижава напон на 35 киловолта.и као таква се шаље до трафостаница, а напон се снижава на 10 киловолта. У локалним трафостаницама напон се снижава на 380 волта и 220 волта. У састав трансформаторских станица убрајамо: трансформатор, сабирнице, прекидачи, растављачи и осигурачи. Мрежом ниског напона 380 и 220 волта преноси се ел. енргија од локалних трафостаница до крајњег потрошача.

– Шта су то далеководи?

Далеководи су дебела плетена ужад од бакра или алуминијума, са језгром од челика. Жице далековода су прикључене на високе армирано бетонске стубове и то не директно већ преко изолатора, који не проводе ел. енергију и израђују се од керамике.

– Шта су то трафо-станице и који су делови трансформатора?

То су уређаји где се  врши трансформација напона. Из електрана се ел енергија врло високог напона доводи разводних транформаторских станица, где се напон обично снижава на 35, 110, 220, 380  кВ, а затим се далеководима разноси у насеља ( у Русији нпр. 500, 750, 1150 кВ) . Такође даље постоје опет трафостанице у којима се напон снижава на 10 кВ и као такав се даље разводи. Посљедње снижавање напона се обавља у локалним трансформаторима и то на напон 380 и 220 В што одговара за рад ел. пријемника. Делови трансформатора су 2 котве од динамо лимова или мљевеног жељеза и 2 бакарна намотаја од којих је један примарни, а други је секундарни. Веће изведбе имају средство за хлађење (уље нпр.). Раде на приципу електромагнетне индукције без физичког додира у завојницама. Енергија се из примарног намотаја преноси на секундарни намотај са измењеим напоном и струјом, а истом фреквенцијом. Ако при истој снази повисимо напон неколико пута, јачина струје че се неколико пута смањити па се за пренос ел. енергије могупримјењивати  водови мањег пресека, што доводи до смањења утрошка метала за далеководе и дистрибутивну мрежу, као и губитке у њима. Ел. енергија се на путу од електране до места потрошње преображава неколико пута.

Када би се висок напон користио за ел. пријемнике, дошло би до конструкционих тешкоћа, а сви делови кроз које протиче струја  би требали имати појачану изолацију.

– Шта су то електричне мреже?

Разгранати систем далековода и трансформаторских станица помоћу којег се преноси и разводи ел. енергија назива се ел. мрежа преноса. Део укупног система преноса ел. енергије од последњег трансформатора до зграда назива се ел. мрежа ниског напона 380 и 220 В. За њу се прикључују ел. инсталације зграда. Мреже ниског напона могу бити ваздушне-надземне и кабловске-подземне.  Проводници надземне мреже постављају се изнад земње. Носачи ваздушне мреже су стубови од бетона, челика или импрегнираног дрвета. За подземне мреже користе се каблови. То су проводници који имају вишеструку изолацију и добру заштиту од влаге и механичких оштећења.

 

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

 ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Ера у којој живимо  се назива још и “доба комуникације”. У кратком времену су сателитска телевизија, целурални телефони, портабл радио, мултимедијални персонални рачунари и интернет постал свима познати термини. Улога свих ових медија је да пренесу поруке са једног на друго место.

Електронска пошта је основни начин комуникације између људи на интернет.

Електронска поштае-поштаимејлмејл (енгл. е-маил) су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање и примање порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.

Основна функција сваког мејла (е-маил) јестед а омогући слање и примање електронских порука. Уз поруке се могу слати и датотеке. Порука се шаље примаоцу на темељу његове адресе електронске поште. Порука се може послати једном или више прималаца одједном. Послате поруке се чувају у електронском поштанском сандучету примаоца, које се налази на његовом серверу све док их не захтева за пријем на локални рачунар. Готово сви провајдери интернет услуга у својој понуди имају и сервис за електронску пошту. Стандардна могућност је да својој поруци додате прилог (Attachment) тј. да прикачите неки доцумент уз поруку И тако га испоручите примаоцу поруке.

 

ИСТОРИЈА ЕЛКТРОНСКЕ ПОШТЕ

У октобру 1971. стручњак за рачунарство Rej Tomlinson је написао први програм за размену порука између два рачунара.

Tomlinson, дипломац са бостонског MIT-a, био је у то време запослен у BBN-u (engl. Bolt, Beranek, Newman), лабораторији у Кембриџу, у држави Масачусетс. Радећи на Didžitalovim рачунарима PDP-10, Tomlinson је најпре направио програм који је омогућавао да корисници истог рачунара један другом остављају поруке. Међутим,  је написао и програм који текстуалне поруке размењује између два рачунара. Трансфер поруке је успео, а Tomlinson се не сећа како је прва порука гласила, чак верује да је написао нешто у смислу „тест“. Потпуно је био несвестан, да је направио нешто што ће потпуно променити свет коју деценију касније.

У то време интернет је био мрежа од неколико десетина рачунара, углавном у Сједињеним Америчким Државама, у оквиру пројекта америчке војске под именом ARPA. За надлежне није представљало мало изненађење када су две године касније утврдили да од укупног промета на мрежи чак три четвртине отпада на електронску пошту, на један такорећи нуспроизвод.

Данас је електронска пошта водећи сервис на интернету, и сматра се да је у свету користи више од једне милијарде људи. Већина порука је тривијална и највећу гужву праве рекламе сваке врсте као и поруке инициране (и инфициране) различитим  вирусима.

Поред програма за размену е-поште, Rej Tomlinson је одговоран за масовну употребу знака @ (ет, познато и као „лудо а“ или „мајмунско а“). Смишљајући како да разврста примаоце порука одлучио је да њихова имена и имена рачунара на којима се налазе њихови рачуни раздвоји неким знаком интерпункције. Како је на својој тастатури имао само 12 таквих знакова на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у писању порука. Тај принцип адресирања користи се и дан-данас.

Развој е-поште заокружен је 1975. године када је програмер по имену DŽon Vital написао програм „Мсг“ (од енглеског мессаге – порука). Његов историјски допринос састоји се у генијалној идеји да у програм уврсти опцију одговарања на поруку, такозвано „Re“ (енгл. reply) које је он тада назвао „answer“ (одговор). Две године kasnije Ted Majer и Ostin Henderson избацили су протокол за преношење порука у којем су дефинисали које информације (осим текста), е-пошта треба да носи и од тада није било значајнијих промена у структури.

Webmail у Београду

Рацунарски центар Универзитета у Београду (РЦУБ) постоји од 1991. године, а основан је у циљу пружања рацунарских услуга академској средини. Сталним развојем корисничких сервиса и повезивањем академских институција, РЦУБ је временом израстао у централно комуникационо чвориште Академске мреже Србије, прве и највеће рацунарске мреже у Србији. На дан Универзитета, 1996 године, РЦУБ је за потребе Академске мреже остварио прву везу са светским Интернетом у нашој земљи.

На РЦУБ је данас повезано преко 60 факултета Универзитета у Београду, Универзитета уметности, науцноистраживачких установа, као и универзитетски центри у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу.

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Програм се покреће преко менија Start/Programs. Креирање се врши опцијом New/Mail Message из менија File, односно алатком Create Mail из Toolbar-a.

У поље To се уписује адреса (е-маил) коме је мејл упућен) примаоца.

У поље Cc се уписује адреса примаоца уколико се исто писмо шаље на више адресУ поље Subjekt се уписује наслов или садржај поруке/писма.

У доњи прозор се уноси садржина поруке.

Да би се порука послала неопходно је притиснути тастер Send.

Састављање поруке са прилозима се врши помоћу опције File Attachment која се покреће из менија Insert.

У писму се отворило поље Аttach у коме је смештен изабрани доцумент. Писмо је сопремно за слање!  Копија послатих мејлова  се налази у пољу Sent Items.

Примање поште

Успостављање везе са интернетом се покреће Outlook Express и програм аутоматски проверава да ли има поште и учитава је. У сандуче Inbox се смешта примљена пошта. Она се отвара двоструким кликом на примљено писмо. Уколико постоји и прилог уз примљени мејл ће се појавити спајалица(ознака за Attach).

Брисање поште

Сва обрисана пошта се смешта у фолдер Delet Items која се може избрисати накнадно.

Креирање е-маил адресара

Адресу пошиљаоца можемо сачувати тако што десним кликом кликнемо на примљени мејл И изаберемо опцију Add Sender toAddress Bok. У пољу Contacts се појављује снимљени контакт.

СИГУРНОСТ

Коришћење електронске поште је угрожено од стране четири појаве: бомбардовањем порукама, спамом, покушајима преузимања личних података и преношењем вируса.

Под појмом „спам“ се подразумева слање нежељених порука које служе за рекламирање одређеног производа или услуге. Пошто је слање е-поште практично бесплатно и представља врло јефтин начин рекламирања, дневно се пошаље више стотина милиона таквих порука широм света. Због оваквих порука често може доћи до загушења мреже, али и смета примаоцима који могу добијати и по више десетина таквих порука дневно.

ВИРУСИ

Вируси су један од најчешћих И највећих  узрока проблема са којим се срећу корисници рачунара. У питању су злонамерни програм написни са циљем да направе штету, да обришу или мењау податке или успоре рад рачунара. Вируси су програм који се сами размножавају тако што се смештају у програмске фајлове на диску И тиме се шире.Тројанци омогућавају злонамерним корисницима да преузму котролу над рачунаром без наше дозволе. Црви користе сигурносне пропусте у програмима како би се размножавали преко мреже и интернета.

Вируси могу долазити у различитим облицима путем електронске поште, али се циљни рачунар најчешће зарази захваљујући непажњи корисника. Порука која садржи вирус је сама по себи најчешће немоћна да направи икакву штету, али уколико корисници непажљиво отварају сваку врсту садржаја може доћи до активирања вируса. Данас је овај проблем најчешћи код корисника Majkrosoft vindouza и његових програма за преглед поште али се, ређе, јавља и на другим оперативним системима.

Данашњи сервери за електронску пошту обично имају уграђену антивирусну заштиту која спречава нежељене поруке да уопште дођу до сандучета примаоца и уместо њих се обично шаљу обавештења о препознатим вирусима. Антивирусни програм детектују заразу И у великом броју случајева и отклањају. Неки од најпопуларнијих антивирусних програма су: Norton Antivirus и Kaspersky Anti-Virus.

АДАМ ТОКОДИ VI-3

Кућне електричне инсталације

-Шта је то електрична инсталација?

Електрична инсталација је део  преносног система од места прикључка  на мрежу ниског напона до пријемника-потрошача.

-Како смо поделили електричне инсталације?

Електричне инсталације смо поделили на енергетске и телекомуникационе.

-Који је задатак електроенергетске инсталације?

Њен задатак је да проведе електричну енергију од кућног прикључка до потрошача, где се претвара у неки  други облик енергије.

-Како цртамо електричне шеме?

Цртамо их уз помоћ графичких симбола што нам омогућава лакше цртање.

-Шта показују електричне шеме?

Оне показују како треба међусобно повезати саставне електричне елементе.

-За које све електроинсталационе материјале користимо симболе?

Користимо симболе за извор електричне енергије, за прекидач, за прикључнице, за сијалицу…који су општеприхваћени у свету и код нас (ЈУС)

-Шта је потребно познавати да би се могло планирати и поставити електрична инсталација?

Потребно је познавати поред електроинсталационог материјала и појам струјног кола и његово практично реализовање, пројектовање и цртање шема.

-Шта је уземљење?

У електротехници се  термин уземљење  користи за директну физичку везу са земљом-тлом, за потребе заштите од удара муња (громобран) и уједначавања потенцијала. У кућним електроинсталацијама уземљење је проводник спојен са земљом. Ако услед квара фазни проводник дође у додир с металним кућиштем уређаја који је уземљен, кроз фазни проводник протицаће велика струја. Велика струја тренутно избацује осигурач и на тај начин штити електричну инсталацију и људе.  Изводи се тако што се поцинкована трака, на коју су повезани сви заштитни водови инсталације, полаже у земљу. Отпор заштитног вода мора бити мали како би се опасност од струјног удара свела на минималну меру. Сваки електрични уређај с металним деловима који могу доћи у додир с људима мора бити повезан преко заштитног вода на уземљење (бојлер, електрични штедњак, грејалица, пегла, веш машина и слично).

-Где се воде проводници након увођења у кућу?

Проводници  се након увођења у кућу доводе до главних осигурача, а затим до електричног бројила који се налазе на разводној табли. После електричног бројила се рачвају у више огранака -струјних кола-струјно коло  шуко прикључница, струјно коло сијалица, обичних прикључница, звонца итд…

-На који начин се потрошачима доводи трансформисани напон?

Доводе се 4 проводника ваздушним или подземним путем и један од њих је уземљен и има напон 0, остале три фазе имају напон 220 волти.

-Какво је то једнофазно, а какво је то трофазно струјно коло?

Једнифазно струјно коло је прикључено на 1 фазу, а трофазно струјно коло је прикључено на 3 фазе.

-Шта сачињава једно струјно коло?
Њега сачињавају пријемник, извор електричне енергије и проводници који повезују пријемник са извором.

-Која струјна кола постоје у домаћинству?

То су струјно коло сијалице са прекидачем, струјно коло бојлера са прекидачем, струјно коло решоа, струјно коло штедњака…

-струјно коло сијалице са једнополним прекидачем

-струјно коло сијалица са серијским прекидачем

-струјно коло сијалице са наизменичним прекидачем

-струјно коло сијалице, утичнице и једнополног прекидача

-струјно коло сијалица у серијској вези

-струјно коло сијалица у паралелној вези

Коришћење Interneta

-Шта је то Internet ?

Реч Internet потичe од две речи INTERnational NETwork, Internet и јесте велика међународна  информациона мрежа јавног типа, што значи да је приступ омогућен свим члановима мреже без нарочитих услова приступа.

– Шта је потребно обезбедити да би могли приступити  Интренету?

Да би се укључили у систем Internet, потребно је задовољити одређене хардверске захтеве. Софтверски захтеви за приступ Internetu су оперативни системи који садржи софтверску подршку Internetu и софтвер: browser за гледање Web stranica (Internet Explorer, Mozilla Firefox i dr.). Када су задовољени софтверски и хардверски захтеви потребно је ступити у везу са ПРОВАЈДЕРОМ добављачем Internet услуга. На Internet мрежу рачунари имају приступ на два начина и то тако да су рачунари непрекидно на мрежи (адсл) или да су повремено на мрежи (диал-уп). Следи добијање имена корисника, лозинке, и E-mail adrese

mcrnjanski@gmail.com          корисник @адреса сервера.држава

Са добављачем се повезујемо преко телефонске линије, а добављач  је непрекино повезан на Internet преко телефонске линије, оптичког кабла или директне  сателитске везе.

-Како се употребљавају ресурси Internetа?

Користећи Web претраживаче, уношењем једне или више кључних речи које се односе на предмет вашег истраживања, могуће је на Internetu пронаћи адекватне садржаје. Адресе занимљивих локација које нуде образовне садржаје могу се наћи и у популарним дечјим часописима, стручним информатичкима часописима, на ТВ емисијама. Предност коришћења Internetа огледа се у брзом проналажењу неопходних информација, као и могућност избора мноштва информација које имате на располагању захваљујући огромним ресурсима Internetа.

 

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ

-Како добијамо рачунарску мрежу?

Спајањем 2 или више рачунара  тако да међусобно могу комуницирати и размењивати податке добијамо рачунарску мрежу.

-Шта нам омогућава рачунарска мрежа?

Омогућава нам да уз помоћ хардверских и софтверских решења рачунаре повежемо и користимо исту опрему и информације, нпр. штампач…значајно олакшава рад.

-Како се зове распоређивање рачунара у мрежу?

Зове се топологија мреже.

-Какве могу бити рачунараске мреже према величини подручја које захватају?

Могу бити:

– локалне ЛАН-унутар зграде, пренос података коаксијалним каблом, пренос доста брз,

-градске МАН-мреже од неколико стотинам до неколико дестеина км унутар града са задовољавајућим брзинама преноса података,

-глобалне мреже као што је Интернет-умрежавање без обзира на удаљеност рачунара.

-Како се повезују рачунари у ЛАН мрежи?

Повезују се линеарно (сви рачунари повезани 1 каблом)-магистрала, у облику звезде (рачунари чине кракове а у средини је рачунар који их повезује), и у облику прстена и као разграната мрежа.

-Шта све спада у комуникационе медије?

То су:

–  телефонски каблови-раде на бази аналогних сигнала, али су осјетљиви на шумове и електромагнетне таласе, преносе 10 Мб/с

-коаксијални каблови-добро изполоване бакарне жице, преносе 200 Мб/с

 

-оптички каблови-састоје се од великог броја стаклених влакана дебљине човекове длаке, брзина преноса огромна и отпорни су на деловање електромагнетних таласа и имају трајан ипоуздан пренос,

 

-УТП-то су каблови који се најчешће користе, са крајева се завршавају конекторима, а распоред разнобојниг жица мора бити тачан тј. упарен.

 

-сателитски системи-примају ослабљене сигнале са земље, појачавају их, и поново враћају на Земљу, недостатак мал пропусна моћ 19, 2 Кб/с и сателитско кашњење,

-дигиталне телефонске линије-користе се за ЛАН мреже, трансфер се обавља кроз бакарне проводнике, пренос 140 Кб/с.

-Шта је још неопходно да рачунари имају да би могли међусобно

комуницирати?

Морају имати мрежне картице које омогућавају спој рачунара са осталим мрежним уређајима, контролишу податке који се преносе између рачунара и налазе се у кућишту рачунара и имају излаз са задње стране. У мрежне уређаје спадају модем, хаб, свич и рутер.

 

– Како рачунари могу бити повезани унутар једне мреже?

Рачунари могу бити повезани унутар једне мреже кабловски тј .рачунари се повезују кабловима преко мрежних уређаја или бежично где је за сваки рачунар потребна бежична мрежна картица и одговарајући мрежни уређај.

-Шта је то протокол?

То је скуп правила и поступака по којима се одвија комуникација између 2 или више рачунара.

-Како се зове рачунар који користи услуге мреже?

То је мрежни клијент.

-Како се зове уређај који даје услугу мреже или сервис на мрежи.

То је сервер.

-Како смо поделили рачунарске мреже према принципу рада?

Поделили смо их на :

-клијент -сервер мрежа- сервер пружа мрежне услуге  рачунарима клијентима, сервером управља администратор који одређује шта клијент сме на мрежи да уради

 

-мреже равноправних рачунара-сви рачунари могу бити и сервери и клијенти.

 

Појам и задаци машина

-Када су људи почели користити машине?

У својој историје људи су почели користити основне машине врло рано, што им је омогућило да обаве рад за који је требалa снага већа од снаге људских мишића. Даљи развој машинае био је условљен потребом за још већом снагом, или потребом да се одређена снага примењује дуже времена. Да би се то омогућило, употребљени су тада доступни и познати извори енергије. То је била енергиј а природних сила, тј. енергија ветра и воде. Примена ветрењача за натапање и друге намене и водених млинова на рекама, додатно је поспешила развој и олакшала живот. У седамнаестом веку започиње се с применом претварања енергије из угља и дрва у рад уз помоћ парних машина. Наставак је била израда мотора са унутрашњим сагоревањем, електромотора,..

-На чему се заснива рад већине машина?

Рад већине машина заснива се природнима законима.

-Од чега су прављени први предмети, алати?

Први алати су прављени од камена, дрвета, коже, костију, потом су почели топити руде и вршили обраду метала (гвожђе и бронза)…

-Шта је машина?

Машина, је скуп делова повезаних у једну логичну целину с циљем извођења одређене операције. Операција је најнижи сегмент обраде, док је обрада један сегмент у технологији.

Научна дефиниција машине је да је машина свака направа која преноси или претвара енергију, или направа за повећање вредности силе, измену правца деловања силе или повећања брзине којом се обавља неки рад. У свакодневном животу значење се усталило за направе, које имају најмање један помични део, а које помажу или изводе неки рад. Машине с једне стране захтевају један вид улазне енергије, да би на излазу дали неки други вид енергије, најчешће у облику механичког рада. Направе без покретних делова се називају алатима, а не машинама. Људи су употребљавали разне машине још пре него што су знали писати. Оне су им помагале у свакодневном животу смањујући количину силе потребне да обави неки рад.

Машине се генерално могу поделити на основне или једноставне машине и на сложене или комплексне машине.

-Шта су то једноставне машине?

Једноставнe машине су у ствари разни алати или направе које су повећавале однос уложене и добијене силе. Они су омогућили човеку да обави радове који су захтевали снагу која је била већа од његове, тј. омогућили су искоришћавање снаге ветра, снаге воде, и снаге горивих материја. Без њих био је незамислив напредак, а човек би још увек био на примитивном степену развоја. Једноставне направе су: стрма раван, точак и осовина, полуга.

-Шта су то комплексне машине?

Комплексна машина се може дефинисати као спој две или више једноставне машине. Док је једноставна машина омогућила да се обави више разних радњи, комплексне машине су направљени с задатком да обављају тачно одређене послове.

Један од првих машинских механизама је систем два зупчаника различитих величина који се налазе у захвату. Окретање једног узрокује окретање другог зупчаника, али различитом брзином и различитом снагом. Уметањем ланца између два зупчаника добије се још мало сложенији механизам. Принцип рада два зупчаника и ланчаног преноса је исти, само што се ланчаним преносом повећава раздаљина осовина на којима се преноси сила. Како су зупчаници или ланчаници различите величине и различитог броја зубаца, тако су различите и њихове брзине окретања. Мањи зупчаник или ланчаник ће се окренути цели круг, а већи само део. Сила на осовини мањег зупчаника (ланчаника) ће бити мања од силе на већем, и то сразмерно односу промене брзине обртања. Додавањем зупчасте летве зупчаницима, претвара се кружно кретање осовине у праволинијско. Коришћењем зупчаника с косим озубљењем може се праволинијско кретњање усмеравати по угловима. Овај принцип се употребљава код израде сатова, ванбродских мотора, код железница,…

-Шта су то машински елементи?

То су елементи од којих је састављена нека машина.

-Шта су то механизми?

Механизми су подсклопови који су састављени од неколико елемената, а који у међусобној вези омогућавају да кретање једног елемента изазове жељено кретање другог елемента односно то је механички систем за преношење и трансормацију кретања.

-Шта је то подсклоп?

Подсклоп је  скуп машинских елемената који обављају неку функцију.

-Шта је склоп?

Склоп  обично чини два или више посклопова и они представљају машинску конструкцију.

-Шта је то аутоматизована производња?

Радни процес где електронски уређаји контролишу  рад машине и управљају самим машинама, прикупљају податке о раду машине и проналазе најбоља решења у најкраћем времену без учешћа човека зове се аутоматизована производња.

-Који закон се примењјује код машина?

Примењује се закон о одржању енергије.(енергија се не може створити нити уништити, већ се само претвара из једног облика у други)

-Како се деле машине у зависности од функције коју обављају?

У зависности од функције коју обављају машине могу бити:

-погонске машине код којих се врши трансформација енергије у потребни облик, нпр. електромотор код кога се електрична енергија претвара у механичку енергију обртања ротора;

-машине радилице код којих погонска енергија мотора трансформационим проме­нама и преносом оптерећења и кретања остварује жељену функцију (рад), нпр. код дизалица и др.

-производне машине које производе алате и делове других машина, нпр. бушилице, стругови, глодалице, пресе итд.;

-специјализоване машине (транспортне, грађевинске, пољопривредне,

Да би машина вршила користан рад потребна јој је енергија коју добија од погонске машине а то може бити електромотор, мотор СУС…

Историја архитектуре. Врсте грађевинских објеката.

-Шта је била преокупација људи у давној прошлости ?

Човек је највише размишљао како да дође до доброг оруђа за рад, до оружја за лов и риболов и наравно да нађе што боље скровиште  од непријатеља и невремена. Прва скровишта су му биле пећине, а касније је почео да прави склоништа и станишта као што су земунице, сојенице итд. Борба за опстанак и тежња за бољим животом човека је натерала да прави што боље услове за живот. Зато је градитељство једна од најзначајнијих и најстаријх  људских делатности. У нашој Земљи грађевинарство је веома развијено.

-Шта је то стил градње?

Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху.

-Који су најпознатији стилови градње?

То су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.

-Шта је одлика старих стилова градње?

Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима јер су веровали у загробни живот.

Природни ресурси на земљи

– Шта чини наше природно окружење?

Наше природно окружење чини  жива и нежива природа. Догађаји у природи се дешавају по природним законима на које човек не може утицати, али их  мора познавати.

-Који су то главни природни догађаји?

То су  смена дана и ноћи која настаје као последица ротације земље око своје осовине, смена годишњих доба која настаје као последица ротацие земље око сунца, плима и осека, кружење воде у природи, земљотреси и вулканска активност.

-Шта су то ресурси?

 То су природна богатства из којих можемо да добијемо неку енергију.

– Који су то природни ресурси на Земљи?

То су материја, енергија, простор и време.

– Шта је то материја?

Материја или твар се обично дефинише као супстанција од које су сачињени физички објекти, што практично значи да се под материјом сматра све што се може чулима осетити и што поседује физичке особине. Нема јасно дефинисане теорије материје која је нашироко позната. Материја би се најједноставније могла дефенистаи као истовремена манифестација масе и енергије у времену и простору.

-Зашто је време важно?

Време је такође важно,  јер је научницима неопходно да врло прецизно измере колико је времена нечему потребно да се догоди. Затo су годинама проналазили разне направе за мерење времена, па имамо пешчани сат, будилник, дигитални сат,…

-Шта је енергија?

 Енергија би била способност да се обави неки рад. Да би мотор аутомобила радио потребна му је нека енергија. Одакле потиче та енергија? Потиче од сагоревања бензина у цилиндру. Та  енергија ствара силу која помоћу преносника и точкова покреће ауто. Енергија се јавља у врло различитим облицима јер потиче из разних извора. Сваки покрет, свако ослобађање топлоте, било која активност почива на развијању неке енергије.

-Шта је то друштвено окружење?

Друштвено окружење чине уређене друштвене заједнице у којима људи живе и раде. У друштвеном окружењу, за разлику од природног, људи могу  утицати на будуће догађаје.

-Шта је техничко окружење?

Ради задовољења основних животних потреба људи су производили разне техничке творевине и тако стварали  ново подручје  животног окружења односно технику. Обзиром да  човек сам ствара техничко окружење значи да има могућност да управља тим  догађајима највише.

-Шта је онда техника?

Техника је скуп знања,  вешина и умећа, заснованих на научној основи у свим областима људског живота.

-Које су главне гране технике?

Главне  гране технике су грађевинарство, машинство,  саобраћај и електротехника.

-Шта је то технологија?

Технологија је заправо начин на који се нешто производи, а обухвата сировине, материјале, радне процесе и  уређаје на којима се нешто производи.

-О чему се мора водити  рачуна  приликом  производње техничких творевина?

Треба водити рачуна да су те творевине  сигурне приликом коришћења, да се рационално користи  енергија и сировине,  да се води рачуна о насталом отпаду, да се води рачуна о емисији штетних гасова.

-Шта требамо обезбедити за све техничке творевине?

Техничке творевине приликом кориштења подложне су трошењу и кварењу  и да би то успорили морамо их одржавати. То чинимо техничким прегледима, сервисирањем и потребним поправцима.